Unesite pojam za pretragu

ULI HAUZER I GERALD HITER O NADARENOSTI (prema knjizi “Sva su deca nadarena”)

ULI HAUZER I GERALD HITER O NADARENOSTI (prema knjizi “Sva su deca nadarena”)

ULI HAUZER I GERALD HITER O NADARENOSTI (prema knjizi “Sva su deca nadarena”)

Kada smo mali puni smo ljubavi prema sebi i verujemo u svoje sposobnosti, dok nam se nešto ne ispreči na putu i ne ubedi nas u suprotno.

Gerald Hiter (neurobiolog) i Uli Hauzer (urednik Šterna), polaze od pretpostavke da su sva deca nadarena za nešto. Smatraju da treba prevazići zastarele pedagoške modele koji talente izjednačavaju sa natprosečnošću i visokim ocenama u školi.

Jedna od glavnih prepreka razvoju sopstvenih potencijala jeste očekivanje drugih, najpre roditelja, pa i učitelja. Deca uče ono što odrasli smatraju važnim, i manje je bitno u čemu dete uživa i u čemu bi moglo biti uspešno, ako to u ovom istorijskom trenutku nije priznato ili profitabilno. A moramo priznati da je u velikoj meri “apsurdno gubiti suviše vremena na nešto što nam ne ide, a uzimati zdravo za gotovo i ne posvećivati se onome što volimo i u čemu smo dobri”.

Znamo koliko su i mašta i moć vizualizacije važni za učenje, a “prvobitna mašta se gasi kada odrasli iznesu svoje razumne dokaze i objašnjenja i kada detinje snove postave na svoje mesto. Kada njihova veličanstvena otkrića omalovaže ili relativizuju.”  

Dete ima urođenu želju za spoznavanjem sveta i sebe. Na nama je da tu želju ne gušimo, a zatim i da je negujemo. Zato treba pažljivo da ga osluškujemo i da stvorimo uslove u kojima će se najlakše razvijati. Bili mi roditelj ili učitelj, bolje je detetu biti uzor, nego autoritet. Što je više emotivno povezano s nekim, dete će imati veću želju da uči od te osobe. Biće motivisanije.

Takođe, ne treba decu zatrpati igračkama i isplanirati im svaki minut. Dajte im prostora za “dosadu”, pa će ispoljiti svu svoju kreativnost i inovativnost.

Važno je, isto tako, omogućiti detetu da uči iz sopstvenog iskustva, dakle i iz sopstvenih grešaka. Bendžamin Frenklin je rekao da “unca iskustva više vredi nego tona teorije.” Sinapse se stvaraju tek kroz lično iskustvo. Ljudski mozak je stvoren za rešavanje problema, a ne za učenje  napamet. Pri tome, problem ne sme biti ni prelak, ni pretežak. Ako je prelak, ne donosi zadovoljstvo, a ako je suviše težak, mogu se razviti strah i nesigurnost, odnosno sumnja u sopstvene sposobnosti. U ovakvim uslovima stresa teško je usvajati nova saznanja. Mozak nije prijemčiv za novo, a može doći i do inhibicije već naučenog. Postoji opasnost da dete izgubi  radoznalost, otvorenost i poverenje.

Kao jednu od značajnih stavki u podsticanju dečije pažnje, motivacije i osećaja sreće, neophodnih za bilo kakav progres, Hiter i Hauzer ističu zajedništvo: zajedničko pevanje, igranje, plesanje, zajedničko čitanje bajki, slikanje, vajanje…

Zajedničko delovanje neguje važnu potrebu da budemo povezani i da kroz povezanost postanemo slobodne i autonomne ličnosti.

Jovana Kapriš – Obrazovni centar MOZGALICA

--------------------------------------------------->