Unesite pojam za pretragu

Reč nauke

Ljudski mozak se, kao što znamo, deli na levu i desnu hemisferu. Dve hemisfere su sličnog oblika ali imaju veoma različite funkcije. Leva hemisfera, odnosno digitalni mozak,  zadužena je za čitanje, pisanje, matematičke operacije i logičko mišljenje, dok desna, odnosno analogni mozak, kontroliše vizuelizaciju, kreativnost i maštu. Obe rade zajedno da bi nam omogućile život funkcionalnih ljudskih bića. Upravo na otkriću da naš mozak ima dva veoma različita načina mišljenja zasniva se istraživanje psiho-biologa Rodžera W. Sperija, dobitnika Nobelove nagrade 1981.godine, koje je dokazalo da je tzv.desni mozak prvenstveno vizuelnog karaktera, te da informacije obrađuje istovremeno, na intuitivan način, posmatrajući prvo sliku kao celinu a potom detalje. Levi mozak je, nasuprot tome, verbalni i svaku informaciju obrađuje na analitičan i postepen način, tako da prvo vidi detalje, odnosno delove, pa ih tek u sledećem koraku sklapa i dobija celovitu sliku. Svi imamo tendenciju da jednu od hemisfera koristimo više, i naginjemo jednom od dva načina mišljenja, ali dobra koordinacija i navika simultanog korišćenja obe hemisfere mozga ključ je uspeha u usvajanju informacija, znanja i bržeg pronalaženja rešenja.

Aktiviranjem obe strane mozga, kroz sistematičan pristup vežbanju aritmetičkih operacija na abakusu, Suanpan mentalna aritmetika omogućava detetu da postigne značajan napredak u svemu što ga zanima i čime se bavi i zato kažemo da svako dete razvija sopstvene mogućnosti i potencijale, ali ono što je svoj deci zajedničko je izuzetan napredak na sledećim poljima:

  • koncentracija – sposobnost fokusiranja pažnje na tačno određenu stvar, ideju ili objekat, praćena dubokim razumevanjem i mentalnom impresijom. Bolja koncentracija vodi do boljeg usvajanja znanja. Za decu koja postižu dobru koncentraciju, učenje je radosno iskustvo. U toku časa mentalne aritmetike, deca vežbaju koncentraciju slušajući pitanja predavača, koja se kreću od lakših ka težim, istovremeno računajući što je moguće tačnije.
  • memorija – sposobnost skladištenja i arhiviranja informacija i iskustava, te njihovog reaktiviranja shodno potrebi. Nauka kaže da se informacije veoma kratko zadržavaju u tzv.levom mozgu, dok će slika uskladištena u desnom mozgu ostati zauvek tu. Stimulisanje desnog mozga mentalnom aritmetikom, u kombinaciji s radom očiju, ušiju i prstiju, dovodi do bolje sposobnosti skladištenja i ponovnog korištenja informacija.
  • odvojena pažnja– pažnja je sposobnost upoređivanja, analize i razlikovanja objekata, motiva i koraka, britkost i brzina uma i čula. Sposobnost da se istovremeno obraća pažnja i s uspehom prati i učestvuje kompetentno u više različitih događaja predstavlja odvojenu pažnju. Ona predstavlja veliku vrednost i retku vrlinu, jer nam omogućava da proširimo svoje polje delovanja, uradimo više za kraće vreme i koristimo potencijale svog mozga na bolji način. Tokom časa mentalne aritmetike deca istovremeno treba da prate uputstva predavača, razumeju svaku računsku operaciju, kako korak po korak, tako i imajući na umu i celinu iste, te da vode računa o pravilnim pokretima prstiju, kao i o protoku vremena.
  • vizualizacija i mašta– Albert Ajnštajn je rekao kako je mašta daleko važnija od znanja baš zbog toga što je ona još neotkriveni izvor svih budućih znanja. Korištenjem sposobnosti mašte iz desnog mozga za vizuelizaciju abakusa, odnosno stvaranje mentalne slike abakusa u umu, i svakodnevnim vežbanjem, moći vizuelizacije se bruse do perfekcije.
  • samopouzdanje i sigurnost – iz dana u dan, iz meseca u mesec, dete samo vidi svoj napredak, bolje i brže računa sve duže i duže nizove brojeva, uspeva da savlada sve kombinacije na abakusu, potom na fleš kartici i na kraju računa mentalno. Pozitivan stav predavača kao i druge dece u grupi, i opšti ustisak uspešnosti u usvajanju novih znanja detetu daje više samopouzdanja i sigurnosti u savladavanju svih novih izazova, uči ga da ulažući vreme i trud ostvaruje željeni rezultat.

Mentalna aritmetika SuanPan postavlja čvrst temelj akademskim postignućima deteta u budućnosti, razvijajući njegov  intelektualni potencijal i uspostavlja dobre radne navike i etiku, te disciplinu. A i sama činjenica da deca razviju gore navedene sposobnosti iznad proseka, stavlja ih u bolju poziciju da uspešno nastave svoje školovanje. I što je najvažnije, da uživaju u tom procesu.

--------------------------------------------------->