Unesite pojam za pretragu

Korišćenje prstića u Valdorf pedagogiji

Korišćenje prstića u Valdorf pedagogiji

Korišćenje prstića u Valdorf pedagogiji

Deca mlađeg uzrasta ne uče kao odrasli, analitički, već znanja usvajaju celim bićem. Izuzetno je važno fizički ih angažovati u procesu učenja.

Za razvoj kognitivnih veština, posebno je važan rad prstima. Veliki broj sitnih nervnih završetaka u njima povezan je s regijama u mozgu zaduženim za skladištenje informacija. Aktiviranjem tih završetaka, podstiče se stvaranje i jačanje sinapsi, gde su, kako nam nauka govori, pohranjena sećanja. Praktični rad rukama je preduslov za kasniju sposobnost misaonog shvatanja. Stoga, na primer, tapšanje, pucketanje prstima i razne igre za razvoj fine motorike puno doprinose razvoju intelektualnih sposobnosti deteta. Nije slučajno što, kada želimo nečega da se setimo, „pucketamo prstima“. Na taj način podstičemo aktivnost mozga, stimulišemo ga da brže radi i uspostavi potrebne veze među informacijama.

U okviru Valdorf pedagogije velika je pažnja posvećena igrama i aktivnostima koje uključuju prstiće. U vrtićima se deca bave baštovanstvom, mese testo, pletu i igraju prstovne igre  Tip tap, Naša čigra,  Ja sam mali čajnik, Boc boc iglicama, Ruža i puž itd. Setite se igre Kolariću paniću, koju ste verovatno voleli kao deca. Pored toga što se bave razvojem koordinacije, fine motorike i podsticanjem kognitivnog razvoja dece, ovakve igre, naročito ako se igraju u paru, doprinose razvoju saradnje i socijalnih veština, a takođe podstiču kreativnost u iznalaženju novih rešenja.

KOLARIĆU PANIĆU

Kolariću paniću,
pletemo se samiću,
sami sebe zaplićemo,
sami sebe otplićemo;
kolariću paniću,
tratararatata

Valdorf pedagogija, osnovana 20-ih godina prošlog veka, podrazumeva razvijanje duševnih snaga deteta kroz umetnički pristup sadržajima i razvijanje osećaja zajedništva. Primena njenih principa nam je potrebnija nego ikad, jer nikada nismo bili udaljeniji od prirode i svog istinskog bića.

  1. Ostale zanimljive osobenosti ove pedagogije su sledeće:Holistički pristup detetu. Dakle, individualan i celovit, koji uzima u obzir sve činioce izvan i unutar deteta. Okolnosti u kojima odrasta, njegove fizičke, mentalne, emocionalne, socijalne i duhovne karakteristike.
  2. Korišćenje igrački koje su izrađene od prirodnih materijala (drvo, vuna, pčelinji vosak, svila, konac i sl.) Prirodni materijali neguju dečija čula za razliku od plastike. Pošto su igračke minimalističke i jednostavne, one omogućavaju detetu da u većoj meri koristi, pa tako i razvija maštu.
  3. Dete ima priliku da se isproba u raznovrsnim umetničkim i radnim aktivnostima (vezenje, slikanje, vajanje, obrada drveta, gajenje biljaka, kućni poslovi, sviranju instrumenta…), tako da može da otkrije šta ga zanima, u čemu je dobro, a takođe da se osposobi za raznovrsne poslove.
  4. Deca su svakodnevno napolju i u kontaktu sa prirodom, bez obzira na   vremenske uslove (leti u hladu, po kiši kabanice i čizmice, zimi šalovi, rukavice i kape). Vrtići su uglavnom blizu šume, parka ili imaju svoje veliko dvorište.

Jovana Kapriš

Obrazovni centar MOZGALICA

--------------------------------------------------->